Učenje nemačkog jezika

10 razloga zašto je dobro znati nemački jezik:

- Nemačka je najveći svetski izvoznik.
- Većina svetskih firmi ima svoje sedište u Nemačkoj.
- Ko govori i razume nemački, lakše i bolje se upoznaje sa kulturom i pospešuje          svoje šanse na tržištu rada. 
- Nemački je najzastupljeniji jezik u Evropskoj Uniji. 
- Nemački je jezik Getea, Ničea i Kafke. Takođe su i Mocart, Bah, Betoven, Frojd a i Ajnstajn govorili Nemački. 
- 18 % svih svetskih izdanja se obljavljuje na nemačkom jeziku. 
- Nemački nije ništa teži za učenje od ostalih svetskih jezika. 
- Nemački je drugi po redu najzastupljeniji jezik nauke. 
- Ko uči nemački, otvaraju mu se perspektive važnih društvenih, ekonomskih i      kulturnih oblasti Centralne Evrope. 
- Deseti razlog otkrijte sami kad progovorite na nemačkom :-)

Ponuda kurseva nemačkog jezika u našem centru:

VISUM FÜR DEUTSCHLAND

Ovo je kurs za sve one koji moraju da polažu A1 nivo nemačkog jezika i steknu međunarodni sertifikat Gete Instituta odnosno da dokažu A1 nivo znanja nemačkog jezika radi dobijanja vize za pridruživanje bračnom drugu ili sklapanju braka sa kasnijim stalnim boravkom.
Trajanje i intenzitet pripreme za polaganje polaznik određuje prema svojim mogućnostima.

Life college nudi
Standardne i  Intenzivne  kurseve. 

 

DEUTSCH EXPRESS

Ako Vam je hitno da steknete ili obnovite znanje nemačkog jezika Life college Vam nudi ovaj kurs.
Časovi se održavaju 5 puta nedeljno po 90 minuta (školski dvočas) u trajanju od mesec dana. Ukupan fond časova je 40 po principu Intenzivnih kurseva ili isti fond časova za samo dve nedelje u okviru "Speed" programa a ukoliko želite više možete sa opredeliti za Super Intenzivne.

KONVERZACIJA ZA STUDENTE GERMANISTIKE / Konversationsstunden für Germanistikstudenten

Ihnen fehlt der direkte Kontakt mit der deutschen Sprache, direkte Erfahrung, Sie haben nicht genügend Möglichkeiten Deutsch zu sprechen, wollen aber Ihre Kommunikationsfähigkeit verbessern? Dann sind Sie bei uns richtig. Für Sie organisieren wir Kurse die zwei Monate dauern, einmal die Woche zwei Schulstunden (90 Minuten) mit unserem Deutschlehrer, dessen Muttersprache Deutsch ist.

 

O jeziku uopšte

Nemački jezik (nem. Deutsch),pripada zapadnoj grupi germanskih jezika, i spada među najveće svetske jezike. To je maternji jezik najvećeg broja stanovnika Evropske unije.

Nemačkim jezikom se govori u Nemačkoj, Austriji, Lihtenštajnu, u dve trećine Švajcarske, u dve trećine provincije Južni Tirol u Italiji, istočnim kantonima Belgije i u pograničnim delovima Danske.

U Luksemburgu (nem. Luxemburg), kao i u francuskim oblastima Alzas (nem. Elsass) i Lorena (nem. Lothringen), starosedeoci govore različitim nemačkim dijalektima, dok je deo stanovništva ovladao standardnim nemačkim (posebno u Luksemburgu), mada je u Alzasu i Lorenu francuski jezik potisnuo nemački u zadnjih četrdeset godina.

Male zajednice koje govore nemačkim jezikom opstale su u Rumuniji, Republici Češkoj, Mađarskoj, posebno Rusiji, Kazahstanu i Poljskoj, mada su masivne emigracije stanovništva nemačkog porekla iz ovih zemalja u Nemačku smanjile broj govornika u ovim zajednicama.

Nemački jezik je maternji jezik oko sto miliona ljudi u Evropi (podaci iz 2004), odnosno maternji je jezik 13,3% Evropljana, što ga čini jezikom kojim se služi najviše govornika u Evropi bez Rusije, više od francuskog jezika (66,5 miliona govornika 2004) i engleskog jezika (64.2 miliona govornika 2004). Nemački je treći jezik po broju onih koji ga uče u školama, drugi po broju onih koji ga uče u Evropi, i treći u SAD-u (posle španskog i francuskog). Nemački je jedan od zvaničnih jezika Evropske unije, gde je drugi jezik po broju onih koji ga uče (odmah posle francuskog).

Standardni nemački jezik nije nastao iz nekog dijalekta, već su ga osmislili pesnici, filozofi i drugi obrazovaniji ljudi. U 16. veku Martin Luter je preveo Bibliju na nemački, svesno spajajući karakteristike različitih dijalekata. Želeo je da što veći broj ljudi razume prevod.

Sa Geteom i Šilerom u 18. veku na vrhuncu je bila standardizacija nemačkog jezika. Sa više od 120 miliona govornika u 38 zemalja sveta, nije začuđujuće da postoje razlike u upotrebi nemačkog jezika. 

Johan Volfgang Gete (28. avgust 1749. – 22. mart 1832.) је nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, а tokom jedne decenije i predsednik oblasti Vajmar. Gete је bio јеdna оd najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor "Fausta" i "Teorije boja" širio je svoj uticaj širom Evrope, а tokom narednog veka njegova dela bila su inspiracija za mnoge muzičke i dramske komade.

Istorijat

Zbog migracija i izmeštanja stanovništva, zbog puteva komunikacija i trgovine (uglavnom reka), izolovanosti (visokih planina i nepreglednih šuma) razvili su se različite dijalekti nemačkog jezika. Ovi dijalekti, ponekad međusobno i nerazumljivi, korišćeni su u  vreme "Svetog Rimskog Carstva".

Kako je Nemačka bilo podeljena na mnogo država, jedino što je podsticalo standardizaciju nemačkog jezika je želja pisaca da ih što veći broj ljudi razume.

Kada je Martin Luter preveo Bibliju (Novi Zavet 1521. Stari Zavet 1534.), svoj prevod je uglavnom bazirao na već razvijenom jeziku, koji je u to vreme bio i najrazumljiviji jezik. Ovaj jezik je bio zasnovan na severoistočnim i dijalektima srednje Nemačke (okolina Hanovera) i sačuvao je puno od srednjevisokonemačkog, (za razliku od dijalekata srednje i severne Nemačke u kojima je genitiv već počeo da nestaje). U početku, uz svaku Bibliju dolazila je i lista reči koje nisu poznate u tom dijalektu i njihov prevod. Katolici su u početku odbijali Luterov prevod i pokušali su da stvore sopstveni katolički standard (Gemeines Deutsch) - koji se od "protestantskog Nemačkog" razlikovao u sitnim detaljima. Tek je sredinom 18. veka, stvoren standard koji je šire prihvaćen, čime se završio period ranonovovisokonemačkog .

Mediji i štampana dela su gotovo uvek na standardnom nemačkom (nem.Hochdeutsch), koji razumeju na svim teritorijama na kojima se govore nemački jezici.

Prvi rečnik braće Grim, koji se sastoji iz 16 delova objavljivanih između 1852. i 1960. je najsveobuhvatniji rečnik nemačkog jezika. 1860 godine, gramatika i pravopis su se prvi put pojavili u Dudenovom priručniku, a 1901 ovo je proglašeno standardnom definicijom nemačkog jezika.

Filozofija

Artur Šopenhauer (22. februara године 1788. u Gdanjsku– 21. septembra godine 1860. u Franfurtu na Majni) nemački filozof, idealist, klasični predstavnik pesimizma; učio da je volja osnova svega, Kantova "stvar po sebi", suština sveta koji је samopredstava. Glavno delo mu je Svet kao volja i predstava. 

Razmišljanja Artura Šopenhauera:

- Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesretan је taj da ne zahtevaš da budeš vrlo sretan." 
- "Najveća је od svih ludosti – žrtvovati svoje zdravlje, ma šta to bilo; zbog sticanja imovine, zbog napredovanja u službi, zbog učenosti, zbog slave, а da o toj slasti i kratkotrajnim užicima i da i ne govorimo. Šta više, zdravlju treba sve podrediti." 
- "Neko je, recimo, mlad, lep, bogat i cenjen, pa se pitam, kad želimo da ocenimo njegovu sreću, је li zbog toga vedar; ako је, naprotiv, vedar, sasvim је svejedno је li mlad ili star, uspavan ili grbav, siromašan ili bogat: on je sretan." 
- "Nijedna laž nije toliko drska da se neki anonimni recenzent ne bi mogao njome poslužiti: pa on nije odgovoran." 
- "Bogatstvo je nalik na morsku vodu; što je više pijemo, to smo žedniji." 
- "Budala trči za užicima života i shvata da je prevarena. Mudrac izbegava nevolje."

Imanuel Kant, rodjen je 22. aprila 1724. godine u Kenigzbergu (Prusko Kraljevstvo) umro je 12. februara 1804. Polja njegovih interesovanja su epistemologija, metafizika i etika.

Najznačajnije ideje su mu kategorički imperativ, transcendentalni idealizam, sintetički apriori kojima je uticao na druge filozofe poput Fihtea, Hegela, Šopenhauera, Ničea, Pirsa, Hajdegera...

 

 

 

Nemačka kuhinja u slici bez reči

   

 

Izumi

1817. Karl von Drais je otkrio dvotočkaš koji je od tada hit u celom svetu

1854. Heinrih Gobel je otkrio sijalicu iako u to vreme strujno kolo još nije ni postojalo

1861. Philipp Reis je uspeo da spoji reči i zvuk i izumeo je telefon.

1876. Carl von Linde je dobio patent za prvi frižider

Germanizmi u srpskom jeziku

Veker (Wecker)
Cigla (Ziegelstein) 
Paor (Bauer) 
Bitanga (bitte, danke) 
Haustor (Haustür) 
Kofer (Koffer) 
Lotre (Leiter) 
Špajz (Speisezimmer) 
Cušpajz (Zuspeis) 
Bademantil (Bademantel) 
Knedla (Knödel) 
Bluza ( Bluse) 
Plac (Platz) 
Šlafrok (Schlafrock) 
Bina (Bühne)

I evo jednog iznenađenja, reč:
jaran = Jahrgang (koristilo se u vojsci sa značenjem kao kod nas "generacija", oni koji su iste godine sluzili vojsku)

Međunarodni ispiti nemačkog jezika:

ZD - ZMP - ZOP