Učenje norveškog jezika

 

Life Virtual-škola van škole

Osim časova u školi, nastava za ovaj jezik se organizuje i putem Skype-a.

Ukoliko vam se ideja da učite jezik u udobnosti svoga doma, bez izlaska iz kuće, spremanja, prevoza, kiše, vreline, poledice,... čini primamljiva- odlučite se za nastavu on-line.

Za pojedinosti pozovite 060 400 44 22

Ponuda kurseva norveškog jezika u našem centru omogućava polaznicima da savladaju potrebno znanje ritmom i u periodu koji najviše odgovara njihovim planovima i trenutnim mogućnostima.

Kod nas imate izbor između nastave organizovane u Standardnom BlokuSuper IntenzivniDupli Blok i Vikend Maraton.
Sigurni smo da ćete odabrati ritam nastave koji će se najbolje uklopiti u vaše tekuće obaveze.

O jeziku

Staronordijski se danas može videti u formi runa na prostoru čitave Skandinavije. Ovaj jezik se vremenom podelio na dve podgrupe zapadno nordijski (norveški: norrønt ) i istočno nordijski. Iz zapadno nordijskog su se vremenom razvili norveški, islandski i farski dok su se iz istočno nordijskog razvili švedski i danski.

Dolaskom hrišćanstva u Skandinaviju u 11. veku, rune se prestaju koristiti i u upotrebu dolazi latinica. Ime koje se koristi za jezik koji se u ovo vreme govori i piše na području Norveške je staro-norveški (norveški:Gammelnorsk). Ovaj jezik je potpuno identičan sa jezikom koji se u isto vreme govori i piše na području Farskih ostrva i Islanda.

Dolaskom kuge u 14. veku većina pismenih govornika ovog jezika umire i sa njima nestaje staro-norveški kao pisana varijanta jezika. Tekstovi pisani posle kuge su u pravilu pisani mešavinom švedskog, danskog i staro-norveškog. Ova pismena varijanta jezika se označava kao srednje -norveški (norveški: mellomnorsk). Unijom između Norveške i Danske i reformacijom (konvertovanjem iz katoličanstva u protestantizam) danski postaje zvanični pisani jezik u Norveškoj (ljudi ne govore danskim, već različitim dijalektima norveškog). Na Farskim ostrvima i na Islandu se nastavlja upotreba srednje-norveškog koji se kasnije razvija u zasebne jezike: islandski i farski. Norveški, islandski i farski jezik se računaju kao zasebni jezici od 16. veka.

Kada je Norvešku preuzela Švedska 1814. godine, počinje diskusija o pisanoj varijanti norveškog jezika koja bi se razlikovala od danskog. Ova diskusija je izazvala podelu javnosti na dva dela. Jedan deo je želeo da se novi pisani norveški bazira na dijalektima koji nisu bili pod uticajem danskog jezika. Najglasniji zagovornik ove ideje je bio norveški prosvetitelj Ivar Aasen. Ova varijanta pisanog norveškog je u 1929. godini zvanično dobila ime novo-norveški (nynorsk). Drugi deo javnosti podržavao je ideju da se u danski pisani jezik koji se koristio u Norveškoj postepeno uvode norveške reči i izbacuju danske. Ovaj deo javnosti je bio predvođen prosvetiteljom Knud Knudsenom. Ova varijanta norveškog jezika se prvobitno nazivala državni norveški (norveški: riksmål) da bi u 1929. godini dobila svoje zvanično ime književno-norveški (norveški: bokmål).

U 20. veku Norveška država pokušava da ujedini novo-norveški i književno-norveški u jednu varijantu pisanog norveškog pod imenom zajedničko norveški (norveški: samnorsk). Velike reforme jezika su sprovedene 1917, 1938. i 1959. Zajedničko-norveški nailazi na otpor u velikom delu javnosti i država odustaje od ovog projekta sredinom 1960-ih godina. Danas su obe varijante pisanog jezika zvanične.

Klasifikacija jezika

Norveški - life.edu.rs

Na karti se može videti raspostranjenost različitih germanskih jezika u Evropi u 10. veku. Crvena boja predstavlja oblasti u kojima se govorio zapadno-nordijski. Narandžasta boja predstavlja oblasti u kojima se govorio istočno-nordijski dok zelena boja predstavljaju ostale germanske jezike.

Norveški jezik je deo grupe jezika poznatih pod imenom indoevropski jezici. Indo-evropski jezik se vremenom razvio u različite grupe jezika migracijom stanovništva koje je prvobitno govorilo ovaj jezik. Germani su početkom nove ere govorili proto-germanski jezik koji se vremenom podelio u tri grupe; zapadno, istočno i severno-germanski. Severno germanska grupa se kasnije razgranava u norveški, danski, švedski, islandski i farski jezik.

Ovi skandinavski jezici se klasifikuju u dve grupe: zapadno-nordijsku (ili zapadno-skandinavsku) grupu i istočno nordijsku (ili istočno-skandinavsku) grupu. Klasifikacija se bazira na fonološkim promenama iz severno germanskog jezika. Na primer, reč most se u istočno nordijskim jezicima zove bro dok se ista rieč zove bru u zapadno nordijskim jezicima. Islandski, farski i norveški jezik pripadaju zapadno-nordijskoj grupi dok švedski i danski pripadaju istočno-nordijskoj grupi. Ova klasifikacija nije relevantna za norveški jezik kao celinu zbog toga što granica između ove dve fonetske grupe deli Norveški na dva dela. Dijalekti norveškog koji se govore na jugoistoku Norveške pripadaju istočno nordijskoj grupi dok ostatak norveških dijalekata pripada zapadno nordijskoj grupi.

Slikom kroz Norvešku

Norveški - life.edu.rs - Trol

Danas su norveški trolovi jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija, i svrstavaju se među omiljene suvenire. Međutim, nekoliko stotina godina unazad, trolovi su bili korisno vaspitno sredstvo, jer su ih roditelji koristili da zaplaše svoju neposlušnu decu, u bajkama su uvek predstavljani kao strašna i zla bića. Trol je obično imao veliki nos, neki su imali i po nekoliko glava, a neki samo jedno oko. Živeli su duboko u šumi, pećini ili moru – daleko od ljudi, ali i od sunčeve svetlosti koja ih je pretvarala u kamenje i stene. Oni su deo velikog nasleđa iz nordijske mitologije i narodne usmene tradicije.

Norveški - life.edu.rs - Nošnja

Norveški - life.edu.rs - Nošnja

Norveški - life.edu.rs - Nošnja

Norveški - life.edu.rs - Nošnja

Norveški - life.edu.rs - Nošnja

Norveška narodna nošnja je bitan deo nacionalnog identiteta. Svaka oblast ima svoje specifične detalje, tako da je za neke modele nemoguće povezati da dolaze iz iste zemlje. Odelo je ilustrovalo razliku između bogatih I siromašnih, udatih i neudatih žena, a svečane varijante su se nosile vikendom, praznicima, ili prilikom odlaska u crkvu. Norveški Dan ustavnosti – 17. maj, je dobra prilika da se tradicija stavi na prvo mesto, što se i čini oblačenjem nošnje.

Geirangerfjorden - Norveški - life.edu.rs

Geirangerfjorden

Geirangerfjorden - Norveški - life.edu.rs

 

Geirangerfjorden - Norveški - life.edu.rs

 

Ako Vam je potreban zvanični sertifikat, mi u centru stranih jezika Vas možemo spremiti za pologanje BERGENTEST-a.

Korisne informacije o dobijanju viza, radnih i boravišnih dozvola, kao i odogvore na mnoga druga pitanja, možete pronaći na sajtu norveškog Direktorata za strance (Utlendingsdirektoratet):
http://www.udi.no

Koristan tekst:
POSLOVNI OBIČAJI U NORVEŠKOJ (izvor: http://www.ekapija.com)

 

Login

Prijava samo za registrovane korisnike